Testovi inteligencije su dizajnirani da uslovno odrede IK. U prevedenom sa engleskog kvocijenta inteligencije (IK) — Koeficijent inteligencije. Test pitanja pomažu da se objektivno proceni nivo mentalnih sposobnosti i razume koje zadatke vaš um lomi kao orasi, a koji izazivaju poteškoće. Ovo je odlična prilika da se identifikuju slabosti intelekta koje zahtevaju razvoj.
Istorija pronalaska i primene IK testova
Interesovanje za manje-više objektivnu procenu ljudskih intelektualnih sposobnosti postojalo je već u zoru civilizacije. Još u 7. veku, Kinezi su smislili posebne upitnike kako bi pomogli u identifikaciji pametnih ljudi i pronalaženju ljudi čiji mentalni potencijal verovatno neće biti iskorišćen za dobro.
Prvi naučni razvoji i sistemi za testiranje pojavili su se u prvoj polovini prošlog veka. Francuz Alfred Bine je 1904. godine napravio test za identifikaciju dece školskog uzrasta sa zaostajanjem u razvoju. Ideju su cenili engleski i američki psiholozi. U njihovim poboljšanim testovima, po prvi put se susreće sa konceptom „kvocijenta inteligencije“.
Sistem IK testa za odrasle razvio je nemački profesor Hans Jürgen Eisenck. Testovi, koji su naučnika proslavili širom sveta, sadrže zadatke koji zahtevaju sposobnost brojanja, utvrđivanja semantičkih odnosa, kombinovanja koncepata i grafičkih elemenata. Ajzenkov sledbenik je bio Novozelanđanin Džejms Robert Flin, koji je tvrdio da su nove generacije ljudi, po pravilu, pametnije od svojih predaka. Istovremeno, nasledstvo manje utiče na formiranje mentalnih sposobnosti nego društveni krug. Odnosno, komunikacija sa intelektualcima — najbolji način da se obrazuju pametni ljudi. Teorija nije bila prihvaćena, iako mladi ljudi skoro uvek brže prolaze testove inteligencije.
Zanimljive činjenice
- Izgleda da su svi upoznati sa zimskom tromošću, ali studije pokazuju drugačije — letnja relaksacija proteže se i na rad konvolucija. Da biste održali formu, leti su vam potrebna stalna intelektualna zagrevanja i opterećenja.
- Uticaj sredine na IK je očigledan, ali 40 80% intelektualnog nivoa zavisi od naslednosti. Od roditelja dobijamo potencijal čije granice možemo proširiti.
- Odrasli sa visokim nivoom inteligencije obično imaju mnogo prijatelja i poznanika. To je zbog žudnje drugih za smislenom komunikacijom. U detinjstvu i mladosti &kuot;štreberi&kuot; su često pogrešno shvaćeni od strane vršnjaka i smatra se nekomunikativnim.
- U poslednjih 50 godina, prosečan IK stanovnika Zemlje porastao je za 12 poena.
- Istraživanja sprovedena širom sveta pokazala su da je u proseku ženski koeficijent inteligencije veći od muškog. Dakle, najveći koeficijent inteligencije među slavnim ličnostima — od glumice Šeron Stoun (154 boda). Poznati nosilac antirekorda među političarima — Predsednik SAD Džordž V. Buš (91 poen).
- Prosečan Amerikanac dobije oko 100 poena na testu.
- Osoba sa najvećim koeficijentom inteligencije je matematičar Terens Či-Šen Tao (táo zhé xuān) (230 poena) koji radi na Kalifornijskom univerzitetu.
- Mensa — najveća, najstarija (1946) i najpoznatija organizacija za ljude sa visokim koeficijentom inteligencije. Otvorena je za svakoga ko je položio standardizovane testove IK bolji od 98% stanovništva (iznad 130 poena). Organizacija ima nacionalne grupe u 50 zemalja sveta, a broj članova prelazi 120.000 ljudi iz oko 100 zemalja.
Rezultati testa se ne mogu smatrati dokazom genijalnosti ili mentalnog neuspeha. Prava inteligencija se manifestuje u različitim oblicima i daleko od uvek se uklapa u šablone. Osim toga, broj tačnih odgovora zavisi od zdravlja, raspoloženja, ugodnih uslova i drugih faktora. Čak i veoma visok IK postaje komponenta uspeha samo u kombinaciji sa upornošću i ozbiljnom motivacijom.
